Ostaju samo slike da ih se ponekada prisetimo....
Grad Niš kod Opštinskog Suda i tramvaj na jedinoj liniji. Železnička Stanica-Niška Banja
Okretnica u Niškoj Banji
Tramvaji u centru grada
Negde slikani...
A evo i uktratko, o tramvajima...
Uvođenje tramvajskog saobraćaja počinje od 1928. godine građenjem pruge od železničke stanice kroz srce grada sve do Niške Banje. Uporedo je postavljana električna mreža i sagrađene su dve velelepne staje u Čairu - tramvaji su krenuli, iz tog depoa, na prvu vožnju 12. oktobra 1930. godine. Za nišku opštinu su posle kratkotrajnog komunalnog trijumfa tramvaji postajali iz godinu u godinu sve veća glavobolja: često su se kvarili, rezervni delovi teško su se nabavljali, a prihodi od putnika su bili nedovoljni da pokriju troškove prevoza. Uz to, grad se širio i van tramvajske pruge, a nove linije nisu mogle de se otvaraju zbog skupih radova na postavljanju nove pruge i električne mreže, kao i kupovine novih tramvaja.
9. avgusta 1958. godine doneta je odluka o rashodovanju tramvaja i uvođenju isključivo autobusa. U pitanju je bila pre svega bezbednost putnika, dotrajalost tramvaja, njihova sporost i neekonomičnost. Smena tramvaja odnela je sa njima nostalgiju za starim dobrim vremenima, a donela obaveze da novi saobraćaj opravda poverenje Nišlija u njega. Nadanja su se i obistinila. Preduzeće za putnički saobraćaj startovalo je avgusta meseca 1958. godine sa 30 novih autobusa i razvijalo ne samo gradski već i prigradski i međugradski saobraćaj. Putovalo se brže, udobnije, bezbednije i dalje. Koju godinu kasnije jedna smela generacija u ovom preduzeću drznula se, po prvi put u Jugoslaviji, da organizuje ekspresni saobraćaj na dugim linijama. Izuzev zastoja u sezoni 1967-1968. godine (kada je carovalo nesamoupravno ponašanje i nerad u kolektivu), stalno se kretalo napred. Bilans nije mali
